Psihoterapija napada panike

Sedeo sam i razgovarao sa prijateljima. Baš sam bio srećan. Odjednom, kao da je nešto kliknulo u meni i postao sam prestravljen. Vrti mi se u glavi i osećam se izgubljeno.

Sve je bilo normalno i odjednom je nastupila katastrofa. Vozio sam auto i stao na semaforu. Odjednom me je obuzelo ogromno osećanje nelagode, straha i panike. Osećao sam se kao u zatočeništvu. Osećao sam kao da se gušim, da je strašno i da ću umreti.

Ovo su tipični primeri paničnog napada.

Ako ste se pronašli u nekom od prethodna dva primera, onda je ovo tekst za vas.

Šta je panični napad

Po DSM IV klasifikaciji, panični napad je period intenzivnog straha i nelagode, praćen specifičnim telesnim i kognitivnim simptomima. Napad počinje iznenada, brzo postiže vrhunac, i praćen je osećajem propasti ili katastrofe i urgentnom potrebom za distanciranjem.

Svim paničnim napadima zajedničko je da je normalno funkcionisanje naglo i agresivno prekinuto. Čini nam se da se u tom trenutku slama sve ono što nam je regularna podrška i što nam je uvek dostupno. Gubimo tlo pod nogama.

Ovo iskustvo nas ostavlja sa sumnjom u sebe i svoje kapacitete.

– Da li mogu da verujem svom telu?

– Da li dišem na pravi način?

– Da li će srce nastaviti da kuca?

– Da li ću pronaći put do kuće?

Panični napadi se kvalitativno i kvantitativno razlikuju od anksioznosti. Za razliku od generalizovane anksioznosti, panični napadi napadaju iznenada, zatičući nas nespremne.

Period u kome najveći broj ljudi doživi svoj prvi panični napad jeste između kasne adolescencije i trideset pete godine (podaci Američkog udruženja psihologa).

Šta je panični poremećaj

– Manifestuje se fizičkim simptomima koji na prvu loptu ne deluju da imaju ikakve veze sa psihološkim ili egzistencijalnim problemima.

– Drastično negativno utiče na život osobe, sprečavajući je da ispunjava svoje obaveze prema porodici i poslu.

– Predstavlja trenutni gubitak autonomije najčešće kod osoba koje su jako nezavisne.

Panični napadi se mogu javiti u različitim situacijama, ali panični poremećaj se jedino dijagnostifikuje kada se, makar u ranim fazama, napad desi neočekivano.

Zašto treba da potražite pomoć

Iako su osobe koje pate od paničnog poremećaja najčešće nezavisne i samostalne individue, čini se da upravo u tome leži problem. Autonomija se hrani pripadanjem. To pripadanje je tlo koje čuva autonomiju od rušenja. ,,Apsolutno nezavisne“ osobe prerano su uskočile u autonomiju zbog koje sad gube tlo pod nogama.

Put daljeg razvoja kod njih nije u povećanju autonomije, već u rekonstrukciji mreže podrške koju trenutno imaju.

Jedna od glavnih teškoća kod paničnog poremećaja jeste usamljenost. Proces odvajanja i napuštanja grupe koja vas je dosad podržavala donosi rizik od usamljenosti koja je bolna i zastrašujuća.

Narcistično društvo u kojem živimo neprekidno insistira na samodovoljnosti:

– Moraš sam/a da se izboriš za sebe.

– Najbitnije je da budeš dobro sam/a sa sobom.

– Ne smeš da računaš ni na koga drugog.

Usamljenost i izolacija su odlično plodno tlo za strah od smrti koji vas može obuzeti prilikom napada panike.

Novija istraživanja iz neuronauka pokazuju da je napad panike u stvari napad usamljenosti.

Kako psihoterapija može da pomogne – Psihoterapija paničnog poremećaja

Rad s klijentima koji pate od paničnog poremećaja bazira se na rekonstrukciji njihove mreže pripadanja, odnosno pre svega izgradnjom stabilnog tla koje će ih podržati ka daljoj nezavisnosti.

Prvo se radi na tome kako da podržite sebe u trenucima kada ste sami. Nakon toga, postepeno se istražuje kakav smisao panika ima u vašoj biografiji i vašem iskustvu.

Značajan trenutak u terapiji jeste kada shvatite zašto patite od paničnih napada. Od tog trenutka panični napadi više nisu nešto što samo dođe i donese vam užas. Umesto toga sada ih prepoznajete kao izraz svoje lične istorije. Sada konačno imate kapacitet da prepoznate da simptomi paničnog napada nisu kriza fizičkog zdravlja, već upozorenje da nešto u svom životu ne radite kako treba.

Šta je sledeći korak

Pre nego što počnemo da radimo, imamo inicijalnu seansu na kojoj diskutujemo zašto ste se odlučili za terapiju i da li će vam ovakva vrsta usluge biti od koristi. Ovo je takođe prilika da me pitate sve što vas interesuje o psihoterapiji i što može da utiče na vašu odluku. Inicijalna seansa je prilika da i vi mene upoznate isto onoliko koliko ću i ja upoznati vas.

Dođite da se upoznamo i da vidimo kako terapija može da vam pomogne.

Popunite formular ispod kako biste me kontaktirali i ukratko opisali na čemu biste želeli da radimo.

Važno obaveštenje: Trenutno ne radim i ne odgovaram na mejlove. Napisaću obaveštenje kad opet budem počeo da radim.

Podeli tekst:
Pozovite