Psihoterapija depresije

Svakodnevno, gotovo bez uočavanja, svako od nas mora da se izbori s gomilom razloga koji mogu da nas uvedu u očaj. Svim snagama pokušavamo da se odupremo tim mislima sve dok jednog dana zadatak ne postane prevelik, a mišići više to ne mogu da iznesu. Depresija, odsustvo prisustva, počinje da nam uzima sve više životnog prostora.

Razlozi za osećanje potištenosti i demoralisanosti dodiruju svakog od nas u većoj ili manjoj meri. Ne mora uvek da se desi nešto veliko da bi nas izbacilo iz koloseka.

Dođu dani kada je dovoljno da vam neko kaže ne, neko vam se ne javi, neko vas ponizi na poslu, ili baš tog dana shvatite da ste ostvarili vrlo malo onoga što ste nekada zacrtali.

Stisnete zube i krenete napred jer vam se čini da ćete malo biti tužni i onda će to proći. Zapravo, ono što se najčešće desi jeste da čim osetimo tugu, vrlo brzo pređemo u stanje poricanja. To je trenutak kada gubimo pristup nama teškim ali istinitim informacijama.

A onda osetite kako polako prestajete da uživate u stvarima u kojima ste nekad uživali. Sve manje imate utisak da osećate nešto, pa vas na trenutke preplave osećanja. To nije nešto čime se hvalite kada se sretnete s prijateljima. Danas je veliki tabu imati bilo kakav problem zbog kojeg nećemo biti konstantno radosni. Društvo insistira na veselosti i dobrom raspoloženju. Onda ne samo da se borite s tim kako se osećate već vas i osuđuju što imate teškoće.

Da li se pronalazite u nekom od sledećih pitanja?

– Izgledate izdržljivo, a ustvari ste iscrpljeni i na ivici suza?

– Lako se obeshrabrite ili iznervirate od najjednostavnijih zadataka?

– Imate preplavljujuće osećanje tuge?

– Izazov vam je da ustanete ujutru iz kreveta?

– Imate utisak da vas niko ne razume kako se osećate?

– Sate provodite u gledanju serija ili životareći na društvenim mrežama?

Ukoliko se jeste pronašli, onda je ovo tekst za vas. Tema teksta jeste psihoterapija depresije i pokušaću da vam na sažet način prikažem glavne smernice kad je psihoterapija depresije u pitanju.

Šta je depresija

Po zvaničinim psihijatrijskim dijagnostičkim sistemima (DSM V, ICD 10) depresivna osoba pati od poremećaja raspoloženja koji karakteriše:

1. Nisko raspoloženje
2. Pad energije i aktivnosti
3. Smanjena sposobnost da se oseća zadovoljstvo
4. Smanjena koncentracija
5. Povećani umor

Težina depresije se zatim određuje na osnovu liste kriterijuma.

Termin depresija se korisiti za opis širokog spektra doživljaja koji mogu da variraju po ozbiljnosti i koji takođe mogu da predstavljaju prirodan odgovor na značajne životne tranzicije odnosno krize.

Vrste depresija

Savremena istraživanja su pokazala da nije moguće napraviti jasnu razliku između reaktivnih (neurotskih) formi depresije, izazvanih pre svega psihološkim i egzistencijalističkim faktorima i endogenih (psihotičnih) formi depresije, koje imaju biološku osnovu.

Pokazalo se da i endogene forme depresije imaju spoljašnje uzroke, a da neurotska depresija ima određene biološke korelate.

Zato danas govorimo pre o kontinuumu i kretanju između dva ekstrema.

Savremeni psihijatrijski dijagnostički sistemi prestali su da traže uzrok depresije.

Oni opisuju ozbiljnost depresivnog stanja i prave razliku između unipolarnog iskustva (samo depresivno iskustvo) i bipolarnog iskustva (depresivno i (hipo)manično iskustvo).

Unipolarni poremećaji se dalje dele na:

1. Veliki depresivni poremećaj 

koji karakteriše bar jedna epizoda velike depresije kod pacijenta koji nikada nije doživeo maničnu ili hipomaničnu epizodu. Najmanje pet simptoma mora biti prisutno u periodu od bar dve nedelje:

– depresivno raspoloženje

– nemanje interesovanja za aktivnosti

(ova prva dva simptoma ključna su za dijagnozu)

– gubitak ili povećanje težine

– insomnia ili hipersomnia

– nedostatak energije ili zamor

– osećanje krivice ili niskog samopoštovanja

– smanjena koncentracija

– neodlučnost

– razmišljanje o suicidu

Ovi simptomi izazivaju klinički značajnu patnju, tj. oštećuju socijalna, radna i druga važna područja funkcionisanja.

Napomena: Reakcije na značajan gubitak (gubitak bliske osobe, finansijski slom, gubici nakon prirodnih katastrofa, ozbiljna bolest ili onesposobljenost) mogu uključivati osećaj intenzivne tuge, ruminacije (neprestana okupacija i održavanje negativnih misli u svesti) vezane uz gubitak, nesanicu, smanjen apetit, gubitak telesne težine, koji su navedeni kao kriterijum A, što može ličiti na depresivnu epizodu. Zato donošenje dijagnoze zahteva kliničko iskustvo, bazirano na ličnoj anamnezi i uključivanju kulturnih normi izražavanja patnje u kontekstu gubitaka.

2. Perzistentni depresivni poremećaj (distimija)

koji karakteriše hronično depresivno raspoloženje u trajanju od najmanje dve godine koje prate bar dva od sledećih simptoma:

– smanjen ili povećan apetit

– insomnia ili hipersomnia

– umor

– smanjeno samopouzdanje, koncentracija ili odlučnost pri donošenju odluka

– osećanje očaja

Ne sme da postoji nijedna velika depresivna epizoda u periodu od dve godine i ne treba da postoji istorija manije ili hipomanije.

Simptomi moraju da izazovu klinički značajan stres i da pogoršaju poslovno ili socijalno funkcionisanje.

Bipolarni poremećaji se dalje dele na:

1. Bipolarne poremećaje tip I i tip II

koji karakteriše manična epizoda ili pomešanost manične i depresivne epizode. Pacijenti su često doživeli jednu ili više velikih depresivnih epizoda. Bipolarni poremećaj tip II definiše se jednom velikom depresivnom epizodom ili više njih i bar jednom hipomaničnom epizodom.

2. Ciklotimni poremećaj

hronična fluktuacija raspoloženja sa stalnim smenjivanjem hipomaničnih i depresivnih epizoda. Ne smeju da budu ispunjeni kriterijumi za veliku depresivnu ili maničnu epizodu.

3. Druge poremećaje raspoloženja

uključuju manične ili depresivne poremećaje raspoloženja koji su posledica organske bolesti ili zloupotrebe supstanci.

Psihoterapija depresije

Svaki terapeut prilazi depresiji u odnosu na različitost dinamike i terapijskog sistema kome pripada.

Ja, kao neko ko koristi geštalt pristup, za orijentaciju koristim podelu depresivnih poremećaja po Đaniju Frančesetiju i Janu Rubalu. Iz navedene podele bitna su prva četiri jer su ona dostupna psihoterapijskom radu, s tim što upotreba lekova treba da bude obavezna podrška za rad s melanholičnim iskustvom.

1. Žalovanje – iskustvo koje ne mora da bude označeno dijagnostičkom kategorijom. DSM IV klasifikacija često žalovanje stavlja u poremećaj prilagođavanja s depresivnim raspoloženjem, dok ICD 10 žalovanje stavlja u depresivnu reakciju. Psihoterapija je dobar saveznik u nošenju sa teškim osećanjima i prazninom koju je gubitak neminovno ostavio.
2. Depresivno iskustvo – ova kategorija uključuje kontinuum iskustva od blagog do teškog, spoljašnji uticaji (odnosi i životni događaji) jasno se prepoznaju kao doprinoseći faktori. Ovim stanjima je dostupan psihoterapijski tretman i mogu biti tretirana na ovaj način.
3. Melanholična iskustva – obuhvataju iskustva koja se značajno kvalitativno razlikuju od svih ostalih depresivnih iskustava. Ovde bi se uklopila psihotična i endogena depresija. Osobe s ovakvom vrstom iskustva ne bi smele da se oslanjaju samo na psihoterapijski tretman. Za ovu vrstu stanja nephodna je upotreba lekova i stalna konsultacija sa psihijatrom.
4. Depresivna iskustva povezana s ličnošću – u ovu grupu bi spadala distimija, zavisni i introjektivni tip ličnosti. Psihoterapijski rad može biti od koristi kod tretiranja ovih stanja.
5. Depresivna iskustva kao posledica organskih uzroka – iskustva izazvana lekovima ili fizičkom bolešću kojima se neću dalje baviti.

Zašto potražiti pomoć

IMAM POSAO I PARTNERA/PARTNERKU. DA LI SMEM DA BUDEM NEZADOVOLJAN/NEZADOVOLJNA I NESREĆAN/NESREĆNA?!

Jedno od prvih pitanja koje mi većina klijenata postavi kada dođe na terapiju jeste: Imam posao. Imam partnera/partnerku. Da li se ja prenemažem? Imam li pravo da budem nesrećan/nesrećna?

Da stvar bude još gora, kada su tražili pomoć od prijatelja pa i od stručnjaka, dobili su isti komentar: Vidi kako si lep/lepa i uspešan/uspešna. Šta tebi može da fali. Ajde trgni se!

Mnogi divni i pristojni ljudi muče se i pate.

Problem s depresijom jeste što, ukoliko probate da je tretirate tako što ćete odskočiti optimizmom, rezultat je vrlo bolan pad na zemlju. Što više probate da odskočite, to će više boleti kad tresnete.

Patnja nije nešto na šta ne treba da obraćate pažnju. Čak biste mogli i da joj se vratite s vremena na vreme. Tuga je osećanje koje se pojavljuje kada ste otvoreni za činjenicu da je život suštinski težak i da su patnja i razočaranje ključni delovi našeg univerzalnog iskustva.

Bol uopšte nije prijatno osećanje. Pošto je deo naše svakodnevice, potrebno je da naučite kako da se s njim nosite. Kako da ga propustite kroz vaš sistem i autentično ga metabolizirate. Guranje bola u stranu je privlačno, ali tu i leži problem.

Da biste zaista osetili zadovoljstvo, potrebno je da bolu date sav prostor koji mu pripada u vašem životu. Ovo naravno ne znači da treba večno da patite i da vas bol konstantno preplavljuje.

Niko od nas ne može da pobegne od sebe. Mi znamo sve o našim privatnim padovima i manama, pa propuštamo da vidimo da su padovi univerzalni, i prisutni čak i kod spolja mirnih, lepih, bogatih ljudi. Gledanje u svoje mane udaljava nas od drugih. Postajemo zavidni.

Niste i ne morate biti sami

Želim da vas sretnem baš na mestu na kojem ste, sa svim vašim osećanjima. Kao što se nekadašnja radost povukla, tako i bol i praznina mogu da iščeznu ili postanu mnogo podnošljiviji.

Mnogi ljudi koji su depresivni i ne znaju da su depresivni, kao što ne znaju da biti depresivan nije isto što i biti tužan.

To što se osećate nesrećno ne isključuje vas iz društva. To je znak da ste normalni i da se život odvija, na svoj mračan način, manje ili više baš po planu. U svojoj patnji niste i ne morate biti sami.

Psihoterapija je proces sagledavanja vaših osećanja, dilema, teškoća u bezbednoj atmosferi. Stvari koje vas tište i bole jesu deo vas, i zajedno ćemo istražiti kako da te emocionalne rane očistimo i pustimo da prirodno zarastu.

Kroz psihoterapiju teška osećanja mogu postati vaši glavni putokazi i učiniti vas pristupačnijim i fokusiranijim na stvari koje vam zaista znače. Umesto da beskrajno okrećete ploču u glavi, radićemo na tome da se vratite percepciji i realnim odnosima. Istažićemo vaše kapacitete i zajedno pronaći način da povratite snagu.

Zatrpavanje osećanja može da dovede do razvijanja niza simptoma kao što su:

– loše spavanje,

– zavisnost,

– kruta, lažna i usiljena radost (ova tema zahteva poseban tekst koji ću obraditi na blogu).

Kako psihoterapija može da vam pomogne

Ne postoje dve iste osobe, pa tako svakom klijentu prilazim na drugačiji način. Uvek polazim od toga da istražim na koji način klijent i ja zajedno kokreiramo depresivno iskustvo. Ova vrsta dijagnoze je prvi korak ka terapiji. Ovde odmah isplivaju svi mehanizmi klijenta i tako dijagnoza postaje terapijsko sredstvo.

Iako iskustvo depresije i tuge mogu da pokazuju slične ili iste simptome, jako je bitno u praksi praviti razliku između njih. Korišćenje istog pristupa za rad sa žalovanjem i depresijom može značajno da naškodi klijentu. Psihoterapija depresije, kao uostalom i psihoterapija drugih mentalnih teškoća, ne može se univerzalno primeniti na isti način za svakoga.

Pre svega nastojim da što bolje razumem funkciju simptoma s kojima mi klijent dolazi.

Nezavisna istraživanja pokazuju da je geštalt pristup efikasan

• u redukciji interpersonalnih problema osoba koje pate od depresije,
• značajnom smanjenju simptoma,
• a da je posebno uspešan kod internalizujućih pacijenata koji se sa depresijom nose na samookrivljući način.

Naslovna fotogorafija: Edvard Munch, Madonna (1895-1902), litograph and woodcut.          © 2015 The Munch Museum / The Munch-Ellingesen Group / Artists Rights Society (ARS), New York

Šta je sledeći korak

Pre nego što počnemo da radimo, imamo inicijalnu seansu na kojoj diskutujemo zašto ste se odlučili za terapiju i da li će vam ovakva vrsta usluge biti od koristi. Ovo je takođe prilika da me pitate sve što vas interesuje o psihoterapiji i što može da utiče na vašu odluku. Inicijalna seansa je prilika da i vi mene upoznate isto onoliko koliko ću i ja upoznati vas.

Dođite da se upoznamo i da vidimo kako terapija može da vam pomogne.

Popunite formular ispod kako biste me kontaktirali i ukratko opisali na čemu biste želeli da radimo.

Važno obaveštenje: Trenutno ne radim i ne odgovaram na mejlove. Napisaću obaveštenje kad opet budem počeo da radim.