Najbolji psihoterapeut za mene – kako da odaberem


Rešili ste da krenete na psihoterapiju? Pitate se ko bi bio najbolji psihoterapeut za vas? Svako vam preporučuje nekog drugog? Brinete o tome da li će osoba s kojom ćete razgovarati biti stručna i poverljiva? Ne pravite razliku između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?

Odabir terapeuta jedan je od najbitnijih koraka. Ako ovaj korak ne izvedete kako treba, sav napor kasnije može biti uzaludan iz sledećih razloga:

  1. Nije preporučljivo menjati terapeuta (osim u slučajevima kršenja etičkog kodeksa, o čemu imate u drugom delu vodiča) niti raditi s više terapeuta istovremeno (osim ako s jednim radite grupnu a s drugim individualnu terapiju).
  2. Otvaranje nepoznatoj osobi, pa makar ona bila i trenirani profesionalac, nije jednostavno. Započinjati sve iz početka zna da bude naporno i frustrirajuće.

Zato ne prepuštajte stvari slučaju, već vi odaberite psihoterapeuta koji odgovara baš vama i vašem problemu.

Pre nego što pređemo na konkretne korake, želim da vam objasnim razliku između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Psiholog je stručnjak koji je završio studije psihologije (ove studije uključuju izučavanje ljudskog ponašanja, ličnosti, emocija…). Nakon osnovnih studija psiholog se može opredeliti za neku granu psihologije u kojoj želi da se dodatno usavršava. Ja sam se, recimo, opredelio za kliničku psihologiju.

Psiholog ne sme da prepisuje lekove. Zadaci kliničkog psihologa jesu pre svega psihodijagnostička procena i savetodavni rad.

Psihijatar je stručnjak koji je završio studije medicine, a zatim je specijalizovao psihijatriju. Jedino psihijatri smeju da prepisuju lekove. Psihijatri uglavnom rade u medicinskim ustanovama, uspostavljaju medicinske dijagnoze za psihičke poremećaje i lečenju pristupaju pre svega prepisivanjem lekova. Zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta ozbiljnih psihičkih tegoba koje su prerasle u psihijatrijski problem.

Psihoterapeut ima posebno, naknadno obrazovanje koje se ne stiče na redovnim osnovnim studijama psihologije i medicine, niti na specijalizaciji iz psihijatrije. Postoje magistarske studije psihoterapije, ali čak ni magistri psihoterapije nisu psihoterapeuti. Oni imaju teorijsko znanje o psihoterapiji i zvanje magistra psihoterapije. Da bi neko imao zvanje psihoterapeuta, mora da završi specijalizaciju iz psihoterapije. To traje najmanje četiri godine i uključuje ličnu terapiju, teorijski i praktični rad, uz stalnu superviziju.

Dakle psiholozi i psihijatri nisu u startu i psihoterapeuti. Psihoterapija je vrlo zahtevno i skupo usavršavanje.

Nalaženje dobrog terapeuta po mnogim stvarima podseća na dejt.

Prvo se čujete telefonom s terapeutom, zatim se vidite uživo i na kraju odlučite želite li da radite s tom osobom.

Po mom mišljenju sajt www.epsihoterapija.com opisuje najbolje korake (obeležio sam ih kurzivom) koje treba pratiti pri izboru dobrog terapeuta. Uz neke moje dopune to su sledeći koraci:

Inicijalno intervjuisanje terapeuta:

Telefonski poziv

Telefonski poziv vam je odličan način da steknete prvi utisak o terapeutu. Već ovde možete oceniti da li je s druge strane osoba koja vam prija.

Zapitajte se:

  1. Da li vam deluje odbojno i hladno ili toplo i zainteresovano?
  2. Da li vam već sad daje nerealna obećanja ili vam zvuči profesionalno?

Iskoristite ovaj razgovor da pitate terapeuta o trajanju i ceni psihoterapije.

Prirodno bi bilo da vam terapeut ponudi inicijalni intervju gde biste se bolje upoznali. Upamtite da ne postoje dve iste osobe i dva ista problema i dok vas terapeut ne bude upoznao, ne može da vam daje nikakve garancije.

Ako vam u startu daju garancije, od takvih bežite! Niko u ovom poslu, bez obzira na svoje iskustvo, ne može da vam garantuje boljitak.

Uzmite u obzir da većina terapeuta naplaćuje i prvu inicijalnu seansu.

Inicijalni intervju

Inicijalni intervju je odlična prilika da se upoznate s terapeutom bez previše vezivanja i da procenite da li vam on/ona uliva poverenje.

Pitajte terapeuta:

  1. Kakav je njegov pogled na ljudsku prirodu, funkcionisanje i rad s problemima.

Odgovor na to pitanje može vam znatno približiti i otkriti vrednosti samog terapeuta. Da li je više orijentisan ka zdravlju ili patologiji itd.

  1. Koji će pristup koristiti u radu s vama na vašem problemu.

Kako planira da s vama radi na vašem problemu.

Kako ćete znati da napredujete.

Šta je cilj vašeg rada.

Postoji razlika između specijalizacije iz određenog psihoterapijskog pravca i samo primene tehnika iz tog pravca. Nije isto da li je neko geštalt psihoterapeut i da li koristi tehnike geštalt psihoterapije u svom radu. Slobodno pitajte terapeuta o njegovoj edukaciji.

Zato je krucijalno za terapeuta i klijenta da otvoreno razgovaraju o tome kako će baš taj metod da opravda preferencije i ciljeve klijenta.

  1. Da li je terapeut prošao sopstveni proces psihoterapije.

Verovali ili ne, postoje ljudi u ovom poslu koji se bave psihoterapijom a da pritom nisu imali ni sat lične psihoterapije, odnosno rada na sebi.

Ovo je jako problematično iz više razloga. Osoba koja nije bila u ulozi klijenta ne može da zna kako je vama u toj ulozi. Takođe, stekao sam utisak da psihoterapeuti koji nisu radili na sebi uzimaju sebe kao model zdravlja i poređenju s tim procenjuju koliko su drugi dobro ili nisu dobro.

Psihoterapeuti nisu bezgrešna bića. Naprotiv, odgovornost je psihoterapeuta da konstantno radi na sebi i svojim slepim mrljama. Zato će neko biti najbolji psihoterapeut za vas, dok će za drugog možda to biti neko drugi.

Na vama je da procenite da li ćete raditi s nekim ko nije imao ličnu terapiju.

Titule ili profesionalne pozicije ne čine nekoga dobrim terapeutom.

Lična psihoterapija i kvalitetna supervizija jesu ono što nekog terapeuta čine dobrim.

  1. Koliko dugo je trajala supervizija psihoterapeuta.

Ovo slobodno otvoreno pitajte svog potencijalnog psihoterapeuta. Pitajte i ko im je bio supervizor. Vama to ime ne mora mnogo da znači, ali reakcija psihoterapeuta može da bude značajna.

Dobri psihoterapeuti će vas podržaće vas da istražite ovo pitanje jer je odraz zdrave agresije u službi samozaštite.

Ponavljam: Titule ili profesionalne pozicije ne čine nekoga dobrim terapeutom.

Lična psihoterapija i kvalitetna supervizija jesu ono što nekog terapeuta čine dobrim.

  1. Može li da vas uputi na druge profesionalce i institucije u slučaju da imate potrebu za tim.

Ukoliko bude bilo potrebe da koristite i medikamentoznu terapiju, da li vaš psihoterapeut ima psihijatra na koga može da vas uputi radi konsultacije za uzimanje lekova.

Da li ima instituciju s kojom sarađuje.

Takođe, značajno je da ima kolegu ili kolegenicu na koje vas može uputiti u slučaju da on/ona iz nekog razloga mora da prekine rad s vama. Ovo može biti od pomoći i u vreme odmora terapeuta kao način da se to vreme premosti.

Bonus: 6. Da li ima iskustva u radu s problemima sličnim vašem?

Ovo pitanje nije presudno, ali je korisno. Ukoliko je već radio s problemima sličnim vašem utoliko bolje. Iskoristite priliku da pitate kakvi su bili rezultati rada.

Za vreme i nakon incijalnog intervjua RAZMISLITE O SLEDEĆEM:

– Da li vam je s terapeutom prijatno.

– Da li se osećate sigurno.

– Da li ga doživljavate kao empatičnu osobu u koju imate poverenja.

– Da li vam zvuči kao neko ko vas neće osuđivati ili odlučivati umesto vas šta je najbolje za vas.

– Da li vam daje obećanja i garancije.

Terapeuti ne smeju davati nerealistična obećanja i garancije.

Niko, bez obzira na svoje profesionalne kompetencije i iskustva, ne može vam garantovati boljitak. Dobar terapeut će vam objasniti da terapija ne radi uvek.

Terapija će u jednom trenutku pokrenuti teške i neprijatne emocije, pa je izuzetno bitno da imate pored sebe terapeuta u koga imate poverenja, odnosno osobu s kojom ćete kroz sve teškoće moći zajedno da prođete.

Pol i godine terapeuta nisu važni za uspešnost terapije. Stariji terapeuti imaju više profesionalnog iskustva, dok su mlađi puni entuzijazma i posvećenosti.

Jedan od mitova je da su stariji terapeuti bolji jer imaju više životnog iskustva.

To nije tačno. Terapeut nije tu da vas uči o svom iskustvu, već da vam pomogne da ostvarite bolje uvide i kontakt sa sobom.

Iz istog razloga nije nužno da terapeut bude pripadnik iste grupe kao i vi da bi terapija bila uspešnija.

 

18 odlika lošeg terapeuta: vi zaslužujete bolje

Neke od ovih znakova loše terapije možete lako da primetite. Ukoliko vas terapeut vređa, krivi, pokušava da vas finansijski ili seksualno iskoristi, vreme je da potražite novog.

Neke druge znake teže je spaziti. Terapeut vas možda ohrabruje da krivite druge ili je previše defanzivan ako mu uputite kritiku. Možda vas ovo ne povređuje, ali narušava terapijski proces.

Ovaj vodič će vam pomoći da na vreme prepoznate znake lošeg terapeuta. Na ovaj način možete da izbegnete loše terapeute i nađete kvalitetnu terapiju.

Terapeuti kao i ostala ljudska bića prave greške. Ukoliko primetite samo jedan od ovih znakova, ne treba da se odmah opterećujete. Razmislite da proćaskate s terapeutom o tome. Verovatno ćete i moći da radite na tim pitanjima. Neki terapeut se jednostvano ne uklapa s vama, što ne znači da je loš kao terapeut.

  1. Ne sluša vas ili vam ne odgovara na pitanja

Ovo je jedan od najočiglednijih alarma. Posao terapeuta je da vas sluša i odgovara na ono šta mu govorite. Ukoliko se ne trudi da to radi, možda je vreme da potražite drugog terapeuta.

  1. Osuđuje vas

Kriviti i osuđivati klijenta jeste povređujuđe i postiđujuće. Sve to jako narušava terapijski proces. Nikako ne treba da imate takvo iskustvo.

  1. Govori vam šta treba da radite

U redu je da terapeut s vama podeli svoje viđenje situacije i mišljenje o nekoj opciji, ali nikako ne sme da vam naređuje šta da radite. Cilj terapije je da vi ojačate i donosite odluke sami. To što vam neko govori šta da radite poništava smisao terapije.

  1. Nameće religiozna, spiritualna, politička uverenja

Terapeut treba da poštuje vaša religiozna, spiritualna i politička uverenja. To svakako ne znači da vam nameće svoja. Ukoliko se terapeut protivi npr. abortusu iz religioznih razloga, on ili ona nema pravo da potegne to pitanje tokom savetovanja ili da ga koristi kao motivaciju za savetovanje klijenta o temi abortusa.

  1. Ne poštuje vašu različitost u odnosu na sebe

Svako od nas se nosi s izazovima na svoj način. Zadatak terapeuta nije da vam nameće svoj način života i prevazilaženja problema. Pitanje je da li bi se terapeuti išta bolje snašli da su u istim okolnostima i s istim resursima kao i vi.

6. Krši poverljivost

Terapeut je legalno obavezan da čuva vašu privatnost. Ima pravo da je prekrši samo u slučaju da vam je život u opasnosti ili da postoji opasnost da ugrožavate život nekog drugog.

  1. Podržava vas da kritikujete druge za svoje teškoće

Dobro je kad je terapeut na vašoj strani, ali vam neće mnogo pomoći tako što će vas podržavati da za svoje probleme krivite druge. Terapija treba da vas osnaži da preuzmete odgovornost za sebe i živite bolji život.

  1. Mentalne teškoće tretira kao nešto čega se treba stideti

Ukoliko imate mentalni poremećaj, vaš terapeut treba da prihvati to kao deo vašeg identiteta.

  1. Govori previše o sebi

U redu je da terapeut s vremena na vreme malo govori o sebi. To ponekad pomaže izgradnji snažnog odnosa koji pojačava pozitivne rezultate terapije. Ogromna većina terapije treba biti o vama. Valjda je vi plaćate?!

  1. Pritiska vas da govorite o nečemu o čemu ne želite ili još niste spremni da govorite

Vi plaćate terapiju, pa vi i treba da odlučite kuda sve to ide. Terapeut mora da poštuje i bude strpljiv s vašim teškoćama. Terapeut može da vas vodi, ali ne sme da vas gura u teškoću ukoliko želite da promenite temu. Ukoliko je isuviše bitno da bi se ignorisalo, terapeut treba da čeka i nežno i postepeno vas vrati na to.

  1. Žuri da postavi dijagnozu ili svemu daje dijagnozu

Nije potrebno da svakom problemu stavimo kliničku etiketu. Ponekad žurba da se postavi dijagnoza može dovesti do pogrešne procene.

To je vrlo dehumanizujuće. Terapeut treba da vas tretira pre svega kao osobu, pa tek onda vaše teškoće u vezi s mentalnim zdravljem. Dijagnoza ne treba da bude u prvom planu vašeg iskustva osim ako ste vi sami pitali terapeuta za svoju dijagnozu.

  1. Postaje jako defanzivan na kritiku

Ukoliko kažete terapeutu da je načinio grešku i treba da je popravi, očekuje se da na to može da odgovori smireno i zrelo. S druge strane, loši terapeuti će izgubiti kontrolu nad svojim emocijama, postati defanzivni i početi vas da kritikuju.

  1. Previše ističe terapijski metod 

Terapeut ne treba da gura pod terapijski metod sve sa čime se suočava. Ako ste se već otvorili u vezi sa svojom traumom iz detinjstva, terapeutov prvi odgovor ne treba da bude: ,,Da vidimo šta Frojd ima da kaže na tu temu.“

  1. Pokušava da vam bude prijatelj

Terapeut nikako ne sme da vas pita da se družite, izlazite i budete prijatelji van terapije. To može jako da naruši i ugrozi odnos, a samim tim i terapiju.

  1. Previše puta u toku seanse gleda na sat

Jednom je u redu, ali više puta je nepristojno. Ne treba da se osećate kako vas neko primorava da odete.

  1. Terapeut je stalno zatrpan papirima i beleškama

Kontakt očima, jezik tela i neverbalna komunikacija glavne su prednosti terapije uživo. Ne biste smeli to da propuštate s obzirom na to koliko plaćate terapiju uživo. Terapeut ne sme da provodi većinu vremena hvatajući beleške.

  1. Jede, doteruje se ili proverava telefon

Za ovakvo nepristojno ophođenje nema opravdanja. Pauze za doručak postoje s razlogom.

  1. Ne daje vam vreme koje ste platili

Ukoliko ste došli na vreme, zaslužujete svaki minut koji vam je naplaćen. Terapeut možda mora da zakasni jer je klijent pre vas kasnio. To je u redu samo pod uslovom da vam održi seansu u dužini koja vam je obećana.

Ukoliko ste se susreli s nekim od ovih znakova, ne očajavajte. Postoji mnogo dobrih terapeuta koji će ispuniti vaša očekivanja i potrebe.

Ponekad je najbolji psihoterapeut udaljen samo nekoliko klikova od vas.

 

Podeli tekst:

1. Članci na blogu darkohristov.rs informativnog su karaktera i kao takvi ne mogu biti zamena za iskustvo koje se dobija jedino kroz seanse sa psihoterapeutom.

2. Blog služi da vas informiše i da vam približi psihologiju kao nauku na jednostavan i razumljiv način. Ne postoji univerzalno rešenje za svaki problem jer ne postoje dva identična čoveka, zato se svakom klijentu pristupa individualno. Iskustvo i praktična primena najbolji su kroz praksu sa psihoterapeutima kojima je to zanimanje.

Objavljeno u: Psihoterapija